Metal i filozofija.

Prošle godine sam vam pripremila i napisala tekst ''Metal i deveta umetnost'' koji je bio i najčitaniji na vašem i našem blogu, hvala vam na tome!
Pa sam se zato ja, vodeći se istom logikom, odlučila da napišem još neki tekst koji bi povezao metal sa nekom drugom oblašću i odlučih se da to bude filozofija. Zašto? (kao pitate se vi sad) Zato što nećete ni verovati koliko su povezani i koliko se prepliću.

U jednom periodu prošle godine, istraživala sam dosta tu povezanost, na ideju sam došla zahvaljujući profesoru Milošu Jeremiću (on takođe piše za blog) i otkrila mnogo zanimljivih stvari koje bih želela da podelim sa vama u ovom tekstu.

Pa da krenemo odmah jako, egzistencijalističko pitanje - Da li ovaj život ima smisla? 

Dragi naši metal filozofi iz vokalno-instrumentalnog sastava Metallica kažu: ''Ma jok, bre''. Za Metaliku je to i očekivano, njihovi tekstovi koji su mračni ne pokazuju baš neku volju za tragnjem smisla života. Ali Hetfield nam kaže da je to jako dobra stvar jer onda ničiji život nije besmislen ma kakav god on bio. Možda je za to najbolji primer njihova pesma Orion, bez reči, bez teksta, bez smisla, svako je doživljava na svoj način.

Black Sabbath isto kaže da nema život smisla, on traje i traje sve dok ne crknemo, da se žargonski izrazim, šta god uradili dobro, loše na kraju svi isto završimo i gde je onda tu smisao?

,,Life has no meaning, and Death's his only friend! - Johnny blade Black Sabbath

Ovom tematikom su se pozabavili i u pesmi Paranoid 

''I need someone to show me the things in life that I can't find

I can't see the things that make true happiness, I must be blind

Make a joke and I will sigh and you will laugh and I will cry

Happiness I cannot feel and love to me is so unreal...

I tell you to enjoy life I wish I could but it's too late''

Još jednom nam ukazuju na besmisao života i karakteristiku ljudi da ne mogu da uoče pravu sreću i šta je to zapravo ono što nas čini srećnim. Bend kaže da život o kome govore je život u kome nema ljubavi i sreće i poente, već samo na kraju smrt, na koju ukazuje misao ''Za mene je već kasno'' 

Naravno, postoje i oni drugi metal filozofi koji kažu da postoji smisao života i da je njhov smisao umetnost, muzika odnosno stvari koje vole. To nam kaže Robb Flynn, odnosno peva, u pesmi Darkness within

So pray to music build a shrine,

Worship in these desperate times

Fill your heart with every note

Cherish it and cast afloat

Spasenje od prolaznosti i smrti možemo postići tako što ćemo smisleno stvarati odnosno ostaviti nešto iza sebe.

Smrt, samoubistvo, patnja i kraj patnje su još od nekih pojmovao kojima se bavi filozofija egzistencije. Kad pomislim na samoubistvo... Ok kako ovo čudno zvuči... Odnosno kad pomislim na pesmu koja me asocira na samoubistvo, to htedoh reći. Prvo mi padne na pamet pesma 'tallica-e Fade to black.

Metalika nam uvodi pojam patnje koji dovodi do samoubistva koje je jedino moguće rešenje. Prestankom života prestaje i patnja.Patnja, usamljenost, bol i osećaj da nikome nećemo faliti, osećaj da nismo potrebni. Kao što Aristotel kaže mi smo društvene životinje kojima je potrebna zajedniica sa drugim ljudima, a ako se ne osećamo potrebnim čemu onda živeti? Osećanja agonije, bolna samoća, gubljenje sebe.

,,Things not what they used to be, Missing one inside of me''

Kada se spomene gubljenje sebe, to možemo gledati i na taj načni da čovek koji se bavi nečim i koji svrhu svog postojanja vidi u tome, kad prestane to da radi gubi deo sebe i više nema svrhe da živi. Nekome ko smatra da smisao života postoji i da je svrha njegovog postojanja da stvara ili kao što Aristotel kaže da bude u zajednici ili bilo šta drugo, kad vidi da to neće moći, onda gubi želju da živi i želi da ga proguta senka tame, da više nepostoji. Jednostavno ne želimo da se borimo, ne možemo da se kontrolišemo, gubimo se u tami i tonemo sve dublje u nju. Ili kako to Metallica kaže ''We fade to black''…..

E sad da pređemo na malo vedrije filozofske teme , znam da sam vas ubila u pojam, bar vas koji ste bili hrabri i uporni i stigli do ovog dela teksta hahaha. HEDONIZAM

Koji bend vas asocira na hedonizam? Meni je prvo na pamet pao Motorhead ili što Torbica kaže Motorđed. Želja za životom u kojem uživamo u onim stvarima koje volimo je hedonistički koncept života. Hedonizam je naziv za filozofiju Epikura koji je govorio sledeće: 

''Ne bih mogao da zamislim blaženstvo bez uživanja u hrani, piću i sa ženama''. Mislim da se i Lemi vodio ovom logikom, a i ceo bend Motorhead samo što bi oni ispravili Epikura i dodali pored svega ovog navedenog još i kocku.

,,If you like to gamble, I tell you I'm your man,

You win some, lose some, all the same to me,

The pleasure is to play, makes no difference what you say,

I don't share your greed, the only card I need is

The Ace Of Spades

You know I'm born to lose, and gambling's for fools,

But that's the way I like it baby,

I don't wanna live for ever,

And don't forget the joker''!

Motorhead kaže da je najbitnije zadovoljstvo, a za njih je zadovoljstvo samo igranje karata odnosno kocka, ne zanima ih ništa, samo im je bitno da uživaju u stvarima koje vole. Napominju i to da ne žele da žive večno, svesni su i ne plaše se smrti jer kao što kaže Epikur zašto bi se plašili smrti kada je ne možemo izbeći doći će svakako,na to ne možemo da utičemo, možemo samo da se trudimo da uživamo i da vreme između života i smrti provedemo sa ljudima koje volimo i radimo samo ono što će nas voditi ka blaženstvu zato je i savremeni Epikur-Lemi proživeo svoj život vodeći se ovom filozofijom.

I za kraj jedna lepa filozofska tema koja potiče još iz davne antiče filozofije je LJUBAV. 

O ovome bi moglo da se razglaba do sutra, nema koji bend se ne bavi ili se nije bavio ovom tematikom. Platon se bavio ovim pojmom i on kaže da su postojala bića ''čija je suština već sada ugašena'', koja su u sebi sadržala dva principa, muški i ženski. Pripadnici takve androgine rase bili su strašni snagom sam jačinom, ja imali su krupne misli, štaviše: udarali su na bogove, i ono što Homer govori, da su pokušali da otvori put na nebo, kako bi navalili na bogove ...Kod Platona Bogovi im oslabljuju snagu rasecajući ih na dva dela. Otuda nastaju bića različitog pola, nosioci, kao muškarci i žene, jednog i drugog pola. Bića kod kojih ipak ostaje sećanje na prethodno stanje i kod kojih se javlja želja za ponovnom izgradnjom tog jedinstva. Za Platona u takvoj pobudi treba tražiti poslednje, metafizičko i večno značenje Erosa. Od tako davnoga vremena usađena je u ljude ljubav jedno prema drugom: Ona ih stavlja u prvobitnu prirodu i teži da od dvoga napravi jedno i tako isceli prirodu ljudsku.

O tome nam isto govori i Metallica u pesmi Unforgiven II. O tom mukotrpnom i dugom traganju za našom drugom polovinom, srodnom dušom sa kojom bi činili jedinstvo i opet postali androgin. Pesma govori o tome da da bi stigli i pronašli osobu sa kojom bi činili jedinstvo i bili na neki način besmrtni proći ćemo kroz mnoga razočaranja i upoznavati ljude za koje ćemo pomisliti da su baš oni taj deo koji nam fali, ali ipak na kraju se ispostavi da nije to to. .Ali zato kada dođe taj deo bića sa kojim smo činili jedinstvo iza kojim tragamo. Hetfild kaže da konačno vidimo sunce, odnosno izlaz i smisao. Po mitu, a i iz pesme vidimo da zapravo naš život se svodi na traganje za bićem sa kojim ćemo činiti jedinstvo.

Iiii došli smo do kraja, nadam se da ste uvideli i shvatili koliko se puno različitih filozofskih koncepcija provlači kroz metal muziku i da bismo o tome mogli da pričamo do sutra. Sledeći put kad budete slušali muziku, pročitajte i tekst i iznenadićete se koliko ćete filozofskih pojmova, tema i poruka pronaći. Za sve one koje je ovaj tekst zainteresovao i voleli bi da pročitaju još nešto o ovom, pogotovu za one koji vole Metallicu i Black Sabbath preporučila bih knjige Black Sabbath and Philosophy: Mastering Reality i Metallica and Philosophy: A Crash Course in Brain Surgery.

Tekst: Teodora