Anaal Nathrakh ''The Whole of the Law'' 2016 (Recenzija)

AnaalNathrakh je dvojac iz engleske, Dave Hunt peva, a Mick Kenney svira sve instrumente. Godine 1998 počeli su kao projekat vezan striktno za studio, sa idejom da sviraju extremni black/death, da bi kasnije regrutovali muzičare za live nastupe. Iza sebe imaju devet albuma uključujući i ''The Whole of the Law'', koji je izašao 28. Oktobra prošle godine.

Album sam prvi put preslušao sa jednom malom dozom skepse, jer dugo nisam slušao black metal, a onda ponovo, pa opet i opet i hvatam sebe kako uživam jer je muzika genijalna. OK, suštinski da, album je black & death metal fazon (kao i prethodni albumi), ne mogu da odlučim da li je više black ili death jer su rifovi inteligentni, ali tu ima još toga, ljudi kombinuju i provlače kroz pesme različite stilove ili makar fragmente različitih stilova pa može da se čuje po malo i grindcore i industrial, poneka melodična tema i poneka solaža... mada album i nije nešto pretrpan solažama, što je sasvim ok. Produkcija na albumu je vrhunska i sve se čuje kako treba, tj sve ono što se čuje tek na drugo, treće, peto slušanje, to je tako i zamišljeno... slojevi... Bubanj zakucava, štrika, non stop je brz, ne staje i dobrim delom sam ritam definiše žanr koji bend svira. Gitara nije ni malo naivna, rifovi su raznoliki, smenjuju se black rifovi koji prate bubanj u stopu i death rifovi koji tu rutinu razbijaju, generalno gitara nije monotona. Atmosfera na albumu je mračna, tamo gde gitare nisu brze i manijakalne. Ono što me najviše fascinira, to je pevanje. Lik sve radi, growl-uje, najčešće scream-uje, peva clean deonice (u refernima najčešće), vrišti, plače, nariče i pripoveda, čak se u pesmi ''Ekstravaganca'' (moj favorit na prvu) čuju neki falseti a là King Diamond, koji u kombinaciji sa harmonijom na gitari stvaraju neku atmosferu kao da će iz zvučnika da izleti Poltergejst! Sve u svemu jedan zreo album, prepun odličnih aranžmana i interesantnih harmonskih rešenja, koji nudi ekstreman black/death zvuk ali samo na prvu loptu, a onda vas vozi dalje dok putujete kroz pesme sastava koji je ime dobio po Merlinovoj čaroliji iz filma ''Excalibur'', iz 1981 godine. Sve što ovaj album nema, ni ne treba da ima, jer je fantastičan baš ovakav kakav je! Užvajte.

Recenziju napisao: Dule

HB Ocena: 9/10