Seven Sins su 2008. godine osnovani u Kazahstanu. Prvi album, ''Одержимый насилием'', je objavljen 2013. i na njemu je dominirao deathcore zvuk. No, tri godine kasnije objavljuju ''Due Diaboli et Apocalypse'' koji zvuči kao da je u pitanju sasvim drugi bend. Slobodno mogu reći da im je pravi pogodak bila ta žanrovska promena. Simfonični black metal koji neodoljivo podseća na ''Dimmu Borgir'', sa odličnim, atmosferičnim klavijaturnim deonicama, gitarama kojima je boja perfektno odabrana i koje su, zajedno sa ritam sekcijom, u ekstatičnoj harmoniji.
Oduvek sam voleo baš ovakav
simfo-blek zvuk, pogotovo što se karakterističnih scream vokala (koji ovde
imaju harsholiki prizvuk) mogu čuti i growl i čiste deonice, kako muške, tako i
ženske, ali i poluhorovske. Tolika raznolikost u glasovnim rešenjima je samo
pojačana odličnom dodatkom, a koji se ogleda u stihovima napisanim i otpevanim
na maternjem jeziku. Takvo rešenje daje na snazi samim pesmama, a pored toga se
stvara određena doza egzotičnosti za slušaoce kojima je taj jezik nepoznanica.
Ženski vokali ukupnom zvuku daju dozu folklora zbog prelepog načina pevanja.
Neretko se desi da se isprepliću takvi i scream vokali, što stvara efekat
prijatne jeze.
Sa produkcijske strane ne bih mogao
navesti ni jednu jedinu zamerku - zaista je svaki segment, svake numere
ponaosob pokriven do tačnina. Tonalitetni balans između instrumentalnih i
vokalnih deonica je skladan, tako da nema situacija da vokali poklope klavijature
ili da bubnjevi suzbiju gitare. Već sam napisao da neodoljivo podsećaju na ''Dimmu Borgir'', što se može shvatiti kao da kopiraju njihov zvuk. Na svu sreću, ''Seven Sins'' su potpuno unikatni, te sa svojim norveškim kolegama dele samo
žanr u kome obitavaju.
Slobodno mogu reći da je Satanath Records napravio dobru
odluku, te je na disku reizdao ovaj album. Bez ikakvog dvoumljenja dajem ocenu:
10/10.
Recenziju napisa: Antonio Jovanović (Ciklonizacija)
HB ocena: 10/10
Нема коментара:
Постави коментар