Izdavač: Symbol of Domination Prod
Distributer: Satanath records
Momci iz benda Celstial Crown dolaze iz Estonije, a formirani su još sada već daleke 1999. godine. Bilo je tu u bendu i nekih riba, evidentno, budući da se čuju na albumu, ali ako je za verovati Encyclopaedia-i Metallum i njihovom Facebook profilu, trenutno su u postavi samo trojica članova, pri čemu su statusi nekolicine ili nedefinisani, ili su u pitanju neke pozajmice, leteće izmene, ili nešto slično... Kako bilo, oni nisu gubili vreme, do sada su izbacili tri dema i pet albuma, pri čemu je ''Rebirth'', najsvežije izdanje.
Nisam ja odmah snimio opis, pa sam pomislio, onako na prvu, gledajući omot albuma, da je u pitanju neki black/death metal ili tako nešto, a onda sam se malo i iznenadio (do kraja albuma sasvim prijatno) kada sam skontao da zapravo sviraju muziku između gothic i doom metala. Ljudi fino sviraju, teme na gitari su lepe, nisu napadne, negde su sasvim jednostavne, lepo zaokružuju pesme, stvaraju odrađenu atmosferu i slažu se fantastično sa ženskim vokalom, koji nije operski, ništa nalik na Tarju i Nightwish, ali ne štrči, šta više jedinstven je i ''vodi'' muziku u određenom pravcu (verovatno tamo gde bend želi da bude). Bubanj je mahom spor ali ume da ubrza, tu je dupla, po potrebi, da da na dinamici, aranžmanski je fino uklopljen i u službi pesama.
Imam utisak da klavijatura nije baš u prvom planu iako je u ovom žanru više nego potrebna/zahvalna ali je ima, pomaže gitarama i doprinosi celokupnoj atmosferi. Tu i tamo se provuče i poneki solo na gitari, ali ne stalno i ne po svaku cenu i uopšte na ovom albumu ničega nema previše, već je sve baš na svom mestu. Muški vokal je fino izbalansiran sa ženskim, zajedno pričaju priču, tip ima dubok glas, ne kao Peter Steele, ali ne peva visoko uopšte (ne bi ni valjalo), kada to pesma traži growl-uje, ima i gde pripoveda i onda sve to stvara utisak kao da je u pitanju neka predstava u kojoj svaki glas tumači jedan lik, svakako zvuči jedinstveno jer ne liči ni na koga konkretno.
Ne bih izdvajao nijednu pesmu posebno jer su sve stvarno ujednačene da nijedna ne odskače i u svakoj može da se uživa podjednako, pomenuo bih recimo predzadnju stvar ''Dark Forest'', iz razloga što počinje razlaganjem na gitari uz neki gruv na bubnju, sinhronizovan sa rifom, šapat muškog vokala koji se u nastavku utapa u stvarno finu deonicu na ženskim vokalima, pa se smenjuju i dopunjuju i jednostavno mi je pesma ušla u uši iz drugog plana i ostala u glavi.
Iskren da budem, na momente su me dok sam preslušavao album, pa i sada evo dok pišem ove redove (slušam album), asocirali na neke (da ne kažem ''rane'') radove Tristania-e, pa sam se dvoumio da li da ih stavim rame uz rame, Tristania su ipak stari lisci, legende scene i žanra, tako da sam odlučio za kraj samo da kažem da estonci iz Celestial Crown ovim tempom rada, uz malo sportske sreće i neminovnu muzičku evoluciju, imaju materijala da se nadju u tom društvu.
Recenziju napisao: Dule Radovanović
Ocena: 8.5/10
Нема коментара:
Постави коментар