Danas sam ustao jako rano, kiša koja pada od sinoć ne daje mi da se mrdnem dalje od kućnog praga. Ali i ne pada mi teško sve to. Mislim...pošto nisam planirao da idem u crkvu da berem poene kod lokalnog popa i kako nisu zadušnice.. Šta me goni da izlazim van kuće. Uostalom ne idem danas na posao, slobodan sam! Danas sedim kući,danas je dan za lenčarenje i slušanje muzike.
Skuvao sam gorku kafu i već odavno proverio email sanduče i pročešljao facebook. Stanje redovno reklo bi se? Osećam da inspiracija leži u meni ali treba da je probudim nekom dobrom muzikom. Lomim se oko toga da li da se latim gitare i od ranog jutra distorziram komšiluk ili da napišem koji tekst za HeadBang? Hmm...Ipak, čačkam po folderu u kome je muzika koja čeka na recenziju i odlučujem se za EP benda Abhoth koji već duže vreme čeka na recenziju. Danas je njegov dan!
Kada sam se prvi put susreo sa metal scenom Crne Gore imao sam priliku da čujem bend Hostis i njohov upravo objavljeni EP ''Hostis'' za koji sam inače pisao recenziju koju možete OVDE pročitati. E sad...Metal scena u ovoj maloj zemlji je prosto mala i reklo bi se da se tek rađa. Ima nekoliko bendova (kada to kažem, mislim na isključivo autorske bendove koji se ozbiljno bave metal muzikom) Prosto ih nema puno i ne pate od hiper produkcije - bar bih ja tako rekao. Dakle scenu drže par bendova od kojih je jedan od predvodnika i podgorički bend Abhoth koji iza sebe ima istoimeni EP iz 2014. godine.
Pesma koja otvara izdanje je Blood of the Ancents. Mračna i angažovana melodija na klavijaturama koju ubrzo prelomi vokalna grmljavina Srđana Mišovića, propraćena doom/death rifovima koji kroz veći deo pesme imaju ulogu rifova koji ''voze'' i po nekada masno ''zariljaju'' tek da se ne zaboravi da bend neguje i klasičan death metal u svom zvuku. Druga pesma The Enemy of all that Lives - Duboki rif u fade out, kompresovani bas kao uvertira i lomljavina. Opet gromki doboki vokal koji za podlogu ima diskretnu klavijaturu, koja, čini mi se igra delimično glavnu ulogu i daje pravu mističnost i sve ono što Abhoth teži da predstavi kroz muziku koju stvara. Izuzetno mi se svideo deo pesme od 02:15 - Thras riljačina koja se nakon nekoliko trenutaka pretvara u mrtvo more melanholije i mraka. Ipak za mene malo i predugačka pesma, ako uzmemmo u obzir da i nije baš spora... te' mi pažnja opada negde na sredini i nagoni me da stisnem ''next''. Stičem utisak da je bend imao nameru da maksimalno obogati pesmu i u njoj da akcenat na svaki instrument, te' je to razlog što pesma traje osam minuta. Poslednja pesma je Beyound the gates the silver Key stvar koja se ne razlikuje mnogo od predhodne dve. Sve je skockano i lepo aranžirano kao i u predhodnim pesmama, te mi ova pesma dođe kao pečat na sve već odsvirano. Ima tu sporih deonica ali i dosta progresivnih melodija koja su pored već pomenute klavijature, ključni faktor zlatne kombinacije i u ovoj pesmi.
Mračno i maglovito, teško i oštro... Ipak, primetili ste da sam izostavio bubanj, odnosno da ga nisam komentarisao. To je zato jer je bubanj programiran... ali daleko od toga da im zameram na tome. Skoro sam saznao da u Crnoj Gori praktično ne postoji konkretan studio gde bi se snimio iole ozbiljan bubanj. Ali i nije to neki otežavajući faktor koliko je činjenica da nema ni bubnjara koji bi mogao da ''odradi posao'' ne po pitanju sposobnosti na bubnju koliko po pitanju požrtvovanosti i odrcianja koje bend iziskuje - To sam konkretno pročitao u intervju-u koji je dao basista benda Hostis za Helly Cherry. A kako je praktično ista ekipa u pitanju verujem da se to odnosi i na Abhoth. Mada nisam siguran? Ali mislim da bend sada ima bubnjara sa kojim nastupa. Potpuno ih razumem jer se i sam mačujem sa takvim ljudima unutar svog benda, tako da ću progledati kroz prste, jer bih i ja isto uradio da sam na njihovom mestu.
Konačan utisak je da ovo nije izdanje koje bi moglo da se vrti svaki dan, što ga po meni čini posebnim i pamtljivim. Rekao bih da ću svaki naredni put kada čujem sličan bend imati potrebu da ga uporedim sa Abhothom. I na kraju... Ovo je još jedan bend iz Crne Gore koji je zavredio moju pažnju i koga će sigurno sačekati mesto na mojoj polici sa diskovima.
HB Ocena : 8/10
Recenziju pisao: Bagzy HB
Pesma koja otvara izdanje je Blood of the Ancents. Mračna i angažovana melodija na klavijaturama koju ubrzo prelomi vokalna grmljavina Srđana Mišovića, propraćena doom/death rifovima koji kroz veći deo pesme imaju ulogu rifova koji ''voze'' i po nekada masno ''zariljaju'' tek da se ne zaboravi da bend neguje i klasičan death metal u svom zvuku. Druga pesma The Enemy of all that Lives - Duboki rif u fade out, kompresovani bas kao uvertira i lomljavina. Opet gromki doboki vokal koji za podlogu ima diskretnu klavijaturu, koja, čini mi se igra delimično glavnu ulogu i daje pravu mističnost i sve ono što Abhoth teži da predstavi kroz muziku koju stvara. Izuzetno mi se svideo deo pesme od 02:15 - Thras riljačina koja se nakon nekoliko trenutaka pretvara u mrtvo more melanholije i mraka. Ipak za mene malo i predugačka pesma, ako uzmemmo u obzir da i nije baš spora... te' mi pažnja opada negde na sredini i nagoni me da stisnem ''next''. Stičem utisak da je bend imao nameru da maksimalno obogati pesmu i u njoj da akcenat na svaki instrument, te' je to razlog što pesma traje osam minuta. Poslednja pesma je Beyound the gates the silver Key stvar koja se ne razlikuje mnogo od predhodne dve. Sve je skockano i lepo aranžirano kao i u predhodnim pesmama, te mi ova pesma dođe kao pečat na sve već odsvirano. Ima tu sporih deonica ali i dosta progresivnih melodija koja su pored već pomenute klavijature, ključni faktor zlatne kombinacije i u ovoj pesmi.
Mračno i maglovito, teško i oštro... Ipak, primetili ste da sam izostavio bubanj, odnosno da ga nisam komentarisao. To je zato jer je bubanj programiran... ali daleko od toga da im zameram na tome. Skoro sam saznao da u Crnoj Gori praktično ne postoji konkretan studio gde bi se snimio iole ozbiljan bubanj. Ali i nije to neki otežavajući faktor koliko je činjenica da nema ni bubnjara koji bi mogao da ''odradi posao'' ne po pitanju sposobnosti na bubnju koliko po pitanju požrtvovanosti i odrcianja koje bend iziskuje - To sam konkretno pročitao u intervju-u koji je dao basista benda Hostis za Helly Cherry. A kako je praktično ista ekipa u pitanju verujem da se to odnosi i na Abhoth. Mada nisam siguran? Ali mislim da bend sada ima bubnjara sa kojim nastupa. Potpuno ih razumem jer se i sam mačujem sa takvim ljudima unutar svog benda, tako da ću progledati kroz prste, jer bih i ja isto uradio da sam na njihovom mestu.
Konačan utisak je da ovo nije izdanje koje bi moglo da se vrti svaki dan, što ga po meni čini posebnim i pamtljivim. Rekao bih da ću svaki naredni put kada čujem sličan bend imati potrebu da ga uporedim sa Abhothom. I na kraju... Ovo je još jedan bend iz Crne Gore koji je zavredio moju pažnju i koga će sigurno sačekati mesto na mojoj polici sa diskovima.
HB Ocena : 8/10
Recenziju pisao: Bagzy HB
Нема коментара:
Постави коментар