Ja sam jedan od onih tipova koji bukvalno njuše disk ili kasetu. Listam knjižicu po par puta,gledam svaki detalj,čitam tekstove i proveravam disk dal se nije izgrbao slučajno... a onda opet njušim... Bolestan sam,sigurno ima neki medicinski termin za to? Dugo sam čekao da Sacramental Blood izbaci album prvenac i dočekao je taj dan. Kupio sam disk od prve ruke odnosno od benda,dobio ogroman poster i počeh da njušim...
Na albumu se nalazi deset brutalnih,tehnički preciznih i bodljikavom žicom prošivenih pesama. Dok slušate album imate utisak da svaka pesma teži po par stotina kilograma, jer su sve do jedne dobro uklopljene i slušaocu stvaraju sliku mašinerije koja ide i ubija. Pesme se smenjuju i čini se još niste svarili rif iz predhodbe,kad ono evo ga novi još brutalniji. Posebno bih pohvalio vokal koji je kristalno jasan i snažan, te čak na trenutke podseća na obituary,baš kao da Tardy rove iza mikrofna. O ritam sekciji nema potrebe trošiti reči...Odično!
Brutalan a opet pitom album i za koji ne preferiraju previše ovakav zvuk. Odlučna kombinacija teških rifova i brzih ritmova začinjenih kvalitetnom produkcijom.
Нема коментара:
Постави коментар