Poslednje izdanje benda Nadimač donosi nam trinaest pesama koje su izdate na kaseti i na disku. Ja album posedujem na kaseti u izdanju Zombie Recordsa pa hajede da zavrtimo traku.
E sad...Kao veliki ljubitelj kaseta moram odmah da pohvalim izradu iste. Pre svega kvalitet zvuka je skroz solidan,knjižica je takođe dobro odrađena-ilustracija,kvalitetan papir,štampa... Jedino bih malu zamerku dao za štampu tekstova,jer na nekim tekstovima nema slova''ć,č,š,ž'' To mi prosto bode oči. Ali...ovo nije knjiga.
Album ''Manifest protiv sudbine'' je jedan od onih albuma sa ''srcem''. Nema tu mnogo uvijanja,peglanja produkcije i sličnog. Koliko znam i ovaj album je snimljen po DIY principu kao i sva predhodna izdanja Nadimača. Ovo je polu-sirov album sa dosta ''kečeva'' i naglih promena ritmova od kojih ti se pomrsi i ono malo melodije koja ti se zadržala u uvetu. Rifovski ne tako kompleksno i generično-rekoh već da nema ''uvijanja''. Sad...kao gitarista strpljivo sam sačekao i solaže (kojih i nema puno-što je cool) i dobro analizirao te'mogu reći da mi se solaže na ovom albumu sviđaju više nego na svim predhodnim izdanjima zajedno. Tekstovi su angažovani,iskreni i sa jasnim porukama koje se ne kriju između redova,već ako si ''pravi'' shvatićeš bez mnogo mozganja šta ti je bend ispljuvao u lice. Takođe na albumu nema mnogo instrumentalnih delova-hoću reći da vokal ne miruje i da je često prisutan tako da je to jedan veliki plus.
Ovaj album se sluša onako ''na keca'' i siguran sam da bih ga rado poneo u atomsko sklonište. Za kraj bih izdvojio nekoliko pesama: Stakleni zidovi klanice,Duhovi ulice,Retardiran za skejt,Krv do kolena i Uradi sam (DIY)
Нема коментара:
Постави коментар