Izdavač: AFM Records,
Nemačka
Najbolje
je da ovu priču počnem onako kako je počela za mene. Nedavno sam sede u jednom
dobrom pabu sa kolegom iz Italije i on mi je pomenuo italijanski epic metal
bend Rhapsody of Fire. Kako smo obojica fanovi Black Sabbatha (ranog), Metallice (on rane ja kompletne) i Iron Maidena (kompletnog) imao sam
razloga da se zainteresujem za još jedan epic metal bend. Zamolio sam ga da mi
potraži njihove albume u Deezeru što
mu nije uspelo iz prvog puta, jer je bend koji postoji od 1993. godine menjao
imena od Thundercross preko Rhapsody do sadašnjeg
.
.
Posle
nekoliko dana skontao sam da najnoviji uradak ovog benda već duže vreme čeka na
mom hardu da bude preslušan. Čekao, zato što je za mene to bio još jedan epic
metal bend. Onda sam pustio prve dve pesme i shvatio da je ovo nešto mnogo više
od toga... Album
stereotipno otvara pesma In principio na latinskom jeziku.
Moje oskudno znanje latinskog jezika pomoglo mi je da razumem ovaj jednostavni
tekst koji počinje rečima: stvari stoje
tako kako stoje, dakle postojim.
In principio već naslućuje filozofski
karakter čitavog albuma. Zapravo, kadgod je reč o epic metalu, pored uglavnom
majstorske muzike, uvek se zapitam: zašto
bi me interesovale pesmice o vilenjacima, vešticama i trolovima? Rhapsody of Fire postiže da iz svoje
lirike izbaci svo eksplicitno pominjanje paganskih likova nijednog trenutka ne
gubeći karakter epic metala. Moć neizrečenog teksta kod njih je izvedena do
perfekcije. Tako se mesta neodredjenosti u tekstu daju primeniti tamo gde su
slušaocu potrebna. Ovo je obično način da se dobije jeftin i kičerajski tekst na nivou uradaka Tome
Zdravkovića. Rhapsody of Fire
uspešno izbegava ovu zamku – oni dobijaju tekstove kojih se ni Geezer Butler ne bi postideo. Sva neizrečena
epika dobija ozbiljan filozofski smisao, te ovaj album postaje ni manje ni više
nego egzistencijalistički.
To je
jasno već u drugoj pesmi Distant Sky (što bi Dobrica Ćosić
rekao – daleko je sunce). Ovde lirika već ozbiljno vuče na doom metal (my words
ae lost in the dark). Inače, mešavina mnogobrojnih stilova kod Rhapsody of fire
je očevidna. Treća pesma, Into The Legend, muzički podseća na Iron Maiden, atekstualno je himna epic
metala („odjahaću u legendu iz ovog mora laži“). Generalno, kompletna lirika
kao da razradjuje stihove Sabbatha: Dreams
turn to nightmares, Heaven turns to hell...Living just for dying, Dying just
for you.
Pretposlednje
pesme Realms of Light i Rage of Darkness (divan par naslova, zar
ne?), počinju zatvaranje albuma u stilski raznorodnim manirima – ona prva vuče
na trash, ova druga na power metal. Album veličanstveno zatvara pesma The Kiss
of Life pisana na engleskom, latinskom i italijanskom jeziku, gde će na
ovom poslednje poslati poruku: poleti iznad ljudske svesti, poleti preko
granica, preko mog srca, iznad ljubavi...
Fascinira
kapacitet Rhaspsody of Fire da u
oskudnom vremenu napravi ovako veliki album...
Recenziju
napisao: Miloš Jeremić
HB Ocena:
10/10
Нема коментара:
Постави коментар